|
Ova vrsta papagaja u prirodi naseljava prostore Šri Lanke, Indije, Pakistana i Nepala, što znači da je reč o azijskoj vrsti papagaja. Gnezdi se u predelima obraslim visokim šumama, ređe blizu zemlje, a gnezda pravi u dupljama drveća.Hrane se različitim vrstama semenja koje nalaze u prirodi, a veliki su ljubitelji voća i povrća. Po karakteru su druželjubivi, pa se iz tog razloga i sreću u manjim jatima. Za razliku od ostalih iz porodice Psittacula, ovaj papagaj ima najsitniju konstituciju. Dužine je 33-35cm, ima izuzetno dugačak i lep rep, što ga čini spretnim i brzim letačem. Osnovna boja mužjaka ove vrste je zelena, a ljubičasti i crni prsten odvajaju trup od crvene glave. Leđa su nešto tamnije zelena u odnosu na grudi. Krilna pera su u kombinaciji nijansi zelene boje sa po jednom crveno-smeđom tačkicom sa obe strane. Rep je tamno zeleno plavičast sa spoljašnje strane, a svetlo zelen sa unutrašnje, dok je sam završetak pera, u dužini od 3-4cm žućkasto beo. Ženke imaju telo veoma sličnih boja, s tim što nemaju pege na krilima, a glava je, što predstavlja najveću razliku dva pola, sivkasto plavo ljubičasta sa žutim okovratnikom. Mlade ptice sve do svoje polne zrelosti, što je nakon dve godine, nemaju izraženu razliku među polovima, tako da ih je u tom periodu izuzetno teško razlikovati. Kuriozitet kod ove vrste papagaja je i to što 80% populacije čine mužjaci, a samo preostalih 20% ženke, o zemu bi u budućnosti trebalo povesti računa kako ne bi došlo do izumiranja vrste.
Pored ove osnovne boje, genetski su izvedene i žuta, plava i crvena mutacija, koje za sada krase samo volijere odgajivača, dok ih u prirodi nema.
Kao i mnoge vrste papagaja, tako je i šljivoglavi aleksandar aklimatizovan i uspešno odgaja, kako u našoj zemlji, tako i u mnogim zemljama Evrope, pa i sveta. Ako se drži pojedinačno, kao kućni ljubimac, bez obzira na pol, ubrzo će postati pitom i naklonjen oponašanju ljudskog govora, što je inače odlika aleksandara.U mogućnosti je da nauči oko dvestotine reči, naravno ptica mora biti uzeta mlada i sa njom se mora neprekidno raditi. Životni vek joj je oko 30 godina.
Ženka snosi od 4-6 jaja. Inkubacija traje od 22-23 dana. Kada napune šest nedelja, napuštaju gnezdo, a mužjak nastavlja da ih hrani još 4-5 nedelja, nakon čega se i osamostaljuju.
Odrasle ptice se hrane semenjem prosa,ovsa, suncokreta, muhara, svetlog semena, američkog i sirka šećerca, konoplje, a uz to im treba davati jabuke, šargarepu, spanać, seme paprike, krastavac kao i vitaminsko mineralni kompleks. Preventivno svakog poleća bi im u vodu trebalo dodavati, na par dana, razmućen antibiotik na bazi oksidtetraciklina, a u toku godine, na par dana, rastvor hipermangana u vodi radi pročišćavanja vojke. Takođe, na par dana u godini, i neko sredstvo protiv crevnih parazita, što je najbolje konsultovati odgajivača od kog je ptica uzeta, jer će vam on biti saveznik u očuvanju vašeg kućnog mezimca. |
